Komunikacija 1.0.1

Zovem servis da javim da mi je odobren povraćaj novca i da ako je moguće zamenim za drugi ruter. Javlja se pomalo nadrkan u glasu lik i počinje da priča nešto u isto vreme dok se borim sa papirima na interfonu . Ja završim misleći da me je saslušao a on će meni malo ste me prekinuli. Ej zamisli ja sam njeca prekinuo, ej! Ne care ti si mene zamalo prekinuo, mušteriju, korisnika. Samo si hteo što pre da me otkačiš. Nisi imao toliko pristojnpsti da sačekaš dok Zovem servis da javim da mi je odobren povraćaj novca i da ako je moguće zamenim za drugi ruter. Javlja se pomalo nadrkan u glasu lik i počinje da priča nešto u isto vreme dok se borim sa papirima na interfonu. Ja završim misleći da me je saslušao a on će meni malo ste me prekinuli. Ej zamisli ja sam njega prekinuo, ej! Ne care ti si mene zamalo prekinuo, mušteriju, korisnika. Samo si hteo što pre da me otkačiš. Nisi imao toliko pristojnosti da sačekaš dok prestanem da pričam da bi ti nešto rekao. Nula od komunikacije bolje bih prošao da sam mu okačio na fejsbuk. Sa takvima samo tako može da se dopre. Ej idi pročitaj neku knjigu, druži se i pričaj sa ljudima analogno. Misliš da si neko i nešto zato što prodaješ IT opremu. Pogledaj oko sebe. Budi srećan što imaš posao kakav takav. Čudo su ljudi. Ne znam gde žure, niko ne odvaja malo vremena da malo razmisle o onome što neko ima da im kaže. I ja sam uvideo da sam takav, zato sam toliko i popizdeo. Ovaj tip se čak ne trudi da se pravi da sluša. Komunikacije je sve manje jer smo bombardovani đubretom od informacija koje su beskorisne za nas atoga nismo ni svesni. Ako se nešto toliko bitno desi čuću to od prijagelja, na uluci, u prodavnici. Šta su ljudi radili pre digitalnog doba. Ne kažem ako hoćete nešto da naučite net je za svetlosnu godinu ispred knjiga ali 99% ljudi tamo jedu ono što im se servira pasivno, skoro bez upotrebe razuma, površno. A kako bi drugačije i mogli da obrade tu količinu podataka. Mozak se prilagođava novim uslovima ali umesto da ga ta količina informacija ojačava on atrofira bez dubljeg razmišljanja o njima. One prolaze kroz razum tako brzo da se i one degradiraju do podataka. U realnom, analognom životu ovakav dril nema vrednost i postoji samo lažan osećaj sigurnosti da je nešto postignuto proćatom kroz toliku količinu serviranih informacija. Moja namera je da ukažem na negativnu tendenciju vezanu za upotrebu digitalnih izvora informisanja i  životnog stila koji ide uz njih. Bolje je znati jednu stvar temeljno nego više njih površno.